SOLARNA ENERGIJA
Energija sunca se naziva solarna energija, a kao takva moze se transformisati u električnu energiju. Predstavlja alternativu dobro poznatim postojećim izvorima električne energije. Solarna energija je neograničena, obnovljiva i lako dostupna, čista i besplatna uzimajući u obzir druge izvore korišćene za proizvodnju električne energije. Za pretvaranje solarne energije u električnu energiju koriste se solarni paneli.
Solarni paneli se sastoje od niza fotonaponskih ćelija koje su napravljene od poluprovodnog materijala. Kada sunčevi zraci padaju na pomenuti materijal, dolazi do stvaranja električne energije.
Količina električne energije koju jedan solarni panel može da proizvede zavisi od:
- snage solarnog panela
- mesta gde je solarni panel postavljen
- broja sunčanih sati.
Osnovna podela solarnih panela je na monokristalne i polikristalne.
Efikasnost solarnih panela predstavlja procenat pretvorene sunčeve energije u električnu energiju koja se vrši preko solarnog panela i iznosi 12-20%. To zapravo znači da se 12-20 % sunčeve svetlosti pretvori u električnu energiju. Solarni paneli stvaraju električnu energiju i tokom oblačnih sati, ali je to u manjoj meri nego kada sunčeva svetlost direktno obasjava panele. U toku noćnih sati, solarni paneli miruju
PREDNOSTI
solarnih sistema
- jednostavna ugradnja
- izvesna energetska nezavisnost
- niski troskovi odrzavanja
MANE
solarnih sistema
- veća vrednost početnog ulaganja
- energija se proizvodi tokom dana, dok se u toku noci to ne desava
Ocekivani životni vek solarnih panela je 25-30 godina i tada ih je potrebno zameniti.
SOLARNI SISTEMI
Predstavljaju skup solarnih panela, a količina solarnih panela zavisi od samog korisnika.
Sunčeva energija koja dolazi do solarnih panela, pretvara se u jednosmernu struju.
Kako je struja koja se koristi u domaćinstvima naizmenična, potrebno je pored solarnih panela instaliranje i invertera, tj. pretvarača koji pretvara jednosmernu u naizmeničnu struju.
Postoje dve vrste solarnih sistema, a razlikuju se po tome da li su priključeni na već postojeću električnu mrežu ili ne, tako da postoje:
On Grid sistem
– je priključen na postojeću elektricnu mrežu, ne poseduju bateriju vec energija ide direktno u potrošnju, tj. koristi se za funcionisanje električnih uređaja u domaćinstvu. Višak energije odlazi u mrežu na koju je korisnik priključen. Prednost ovog sistema je da je korisnik u svakom momentu opskbrljen električnom enegrijom, bilo da se radi o korišćenju sopstvenog izvora energije ili dobija energiju iz mreže. To je posebno značajno u noćnim satima, kao i u toku oblačnih sati kada je proizvodnja sunčeve energije smanjena.
Off Grid sistem
– funkcioniše samostalno, nije priključen na mrežu, a energiju sakuplja u bateriji ili baterijama. Najčešće se koriste za potrebe manjih jedinica, prednost ovog sistema je da je potpuno nezavisan. Nezavisnost donosi sa sobom i rizik jer sistem zavisi od vremenskih uslova. Ovakvi sistemi iziskuju mnogo veća novčana sredstva u odnosu na prethodno navedene
Pored pomenutih solranih sistema, moguće je konbinovanje ova dva sistema u hibridbu solarni sistem
SOLARNA ENERGIJA U SRBIJI
Kada je reč o solarnoj energiji u Srbiji, bez obzira na to da sto je potencijal dosta dobar, iskorišćenost solarne energije u Srbiji je minimalna.
Podaci govore da se u Srbija broj sunčevih sati godišnje kreće od 1500 do 2200 sati. Tokom januara meseca je prosečan intenzitet sunčevog zracenja od 1,1 kWh/m2 po danu na severu, a 1,7 kWh/m2 po danu na jugu, dok se te brojke u mesecu julu krecu od 5, 9 na severu do 6,6 kWh/m2 na jugu. https://www.worlddata.info/europe/serbia/climate.php nisam našla bolji grafik, možda da se nađe negde ili da se napravi
Na osnovu donešenih i izmenjenih Uredbi odgovarajućih zakona Republike Srbije olakšan je postupak za dobijanje dozvola za postavljanje solarnog sistema za fizička i pravna lica. Takođe je i uređen pojam kupac-proizvođač koji omogućava da se nepotrošena proizvedena električna energija sprovede u mrežu, pri čemu je omogućeno smanjenje računa za struju.
Naime, korisnik električne mreže dobija struju iz mreže za koju je dužan da plaća izvesnu novčanu naknadu. U slučaju kada korisnik poseduje solarni sistem, može se desiti da u određenim satima proizvodi više električne energije nego što korisnikovo domaćinstvo može da potroši, višak energije se tada prosleđuje snabdevaču. Poznato je da solarni sistem proizvodi električnu energiju dok sunce obasjava panele, a u slučaju noćnih sati se to ne dešava, tako da u tim satima, korisnik prima električnu energiju iz mreže.
Tačne količine primljene i prosleđene električne energije se utvrđuju putem dvosmernog brojila koju kao vlasnik solarnog sistema na mreži korisnik poseduje, a na osnovu pomenutog se vrši promena u računu za struju.